Bolest velikih krvnih sudova – dijabetesna makroangiopatija

Kasne (hronične) komplikacije

Srce se snabdeva krvlju srčanim, tj. koronarnim arterijama. Ukoliko one nisu
potpuno propusne, srčani mišić ne dobija dovoljno krvi. Posledica toga je koronarna srčana bolest.
Obolela osoba oseća pritisak u grudima, lako se zamara prilikom napora, otiču joj noge, i često oseća nepravilne srčane otkucaje. U slučaju potpunog začepljenja koronarne arterije dešava se srčani infarkt – odumiranje onog dela srčanog mišića koji ishranjuje obolela arterija.
Sužavanje krvnih sudova mozga ima za posledicu vrtoglavicu, nesvesticu ili kratkotrajni gubitak svesti. U slučaju potpunog začepljenja krvnog suda, koji snabdeva određeno područje mozga, dešava se moždani udar.
Osoba obolela od šećerne bolesti, sa suženim krvnim sudovima nogu, u početku ima osećaj promrzlih nogu, koža je na njima tanja i dobija plavičastu boju. U hodu se javljaju bolovi u listovima, koji se u stanju mirovanja smanjuju. Sa povećanjem suženja krvnih sudova, snabdevanje nogu krvlju je nedovoljno i u stanju mirovanja. Javljaju se bolne promene na rubovima stopala, u stvari svuda gde noga dotiče obuću, ili se prsti dotiču među sobom. Gangrena je krajnji stadijum oboljenja, kada jedan ili više prstiju pa čak i celo stopalo potpuno odumre.
Ukoliko osetite gore navedene promene, obavestite svog lekara o tome. Danas je moguće da se oboleli krvni sud „očisti” tj. hirurški premosti suženo mesto. Još jednom ističemo značaj kontrolisanja krvnog pritiska, kontrolisanja sadržaja glukoze i masti u krvi i prestanka pušenja.