NOVOSTI vezane za aktivnosti Novo Nordiska u Srbiji

70 GODINA STUDIJA FARMACIJE NA UNIVERZITETU U BEOGRADU

Dijabetes melitus: savremeni koncept lečenja insulinskim analozima

Nastavnici i saradnici Farmaceutskog fakulteta u saradnji sa članovima Programskog saveta i kolegama iz prakse, organizovali su nekoliko simpozijuma i stručnih sastanaka koji su posvećeni obeležavanju jubileja 70 godina studija farmacije na Univerzitetu u Beogradu.

Ovde možete pogledati detaljne informacije  o programu naučnih i stručnih skupova koji će biti organizovani.

Predavanje na temu Dijabetes melitus: savremeni koncept lečenja insulinskim analozima održaće dr Marija Vujasin, Novo Nordisk Pharma d.o.o.

Pronalazak insulina početkom dvadesetih godina prošlog veka predstavlja jedno od najvećih medicinskih otkrića. Prvi insulinski preparati koji su se našli na tržištu, bili su goveđeg i svinjskog porekla i sadržali su mnoge nečistoće, dok im je efikasnost mnogo varirala od jedne do druge serije. Razvojem tehnoloških procesa za pripremu i prečiščavanje insulina, uključujući semisintezu i rekombinantnu biotehnologiju, nastajali su protamin cink insulin, izofan insulin, poznat kao NPH insulin, cink insulin suspenzije, semisintetski humani insulini. Dugotrajne kliničke studije DCCT i UKPDS objavljene ’93. odnosno ’98. potvrdile su neophodnost stroge glikemijske kontrole u cilju prevencije i odlaganja komplikacija šećerne bolesti. Ograničavajući terapijski dometi humanih insulina nametnuli su potrebu razvoja insulinskih analoga modifikacijom strukture humanih insulina, sa poboljšanim farmakokinetskim i farmakodinamskim karakteristikama i boljim terapijskim uspehom. Prvi insulinski analozi kratkog dejstva (insulini ispro i aspart) pojavili su se na tržištu 1996. i 1999. godine, a do danas su u promet pušteni i analozi dugog dejstva - insulini detemir i glargin, insulin glulizin kratkog dejstva i bifazni insulinski analozi srednje dugog dejstva (rastvorljivi insulin aspart i kristalni insulin aspart protamin; insulin lispro protamin suspenzija i insulin lispro). Insulinski analozi neuporedivo bolje oponašaju fiziološki profil lučenja insulina, uz istu ili bolju glikemijsku kontrolu u odnosu na humane insuline, uzrokuju mnogo manje hipoglikemija, pogotovo noćnih, dok je primenom nekih manji dobitak telesne mase. Njihovom primenom obezbeđuje se terapijski režim koji je daleko prilagodljiviji svakodnevnom životu obolelih od dijabetesa, smanjuje se rizik od razvoja hroničnih komplikacija, poboljšava se tok, ishod i umanjuju troškovi lečenja šećerne bolesti.