Funkcionisanje nervnog sistema je slično telefonskoj mreži. Kora velikog mozga šalje poruke u sve delove tela, npr. ruke, noge i unutrašnje organe. Isto tako, svaki deo tela šalje poruke kori velikog mozga, npr. o bolovima, temperaturi i pokretima.
Nervni sistem se deli na autonoman i periferan. Autonomni nervni sistem deluje nezavisno od naše volje i kontroliše rad unutrašnjih organa, npr. otkucaje srca, disanje, krvni pritisak i varenje. Periferni nervni sistem deluje našom voljom. Periferni nervi se prostiru kroz mišiće i omogućavaju kretanje, uspravan stav tela, kao i razne osećaje (dodira, bola, temperature i dr).
Bolest nervnog sistema u šećernoj bolesti se često javlja neopaženo. Za njen nastanak je potrebno oko 7 godina trajanja bolesti. Može se pojaviti i nakon nekoliko godina kao rezultat povećanja sadržaja šećera u krvi.

Znaci autonomne neuropatije su:
• teškoće u varenju (zatvor, dijareja ili naizmenično);
• sporije pražnjenje želuca koje prouzrokuje bol, osećaj nadutosti, žgaravica, gasovi;
• neujednačen krvni pritisak koji se manifestuje vrtoglavicama pri naglim promenama položaja tela;
• teškoće u radu srca, koje zbog promena u ritmu mogu da dovedu do kratkotrajnog gubitka svesti, pa čak i smrti;
• teškoće sa mokrenjem;
• teškoće sa potencijom;
• zbog oboljenja nerava znojnih žlezda izostaje znojenje, tako da koža postaje suva i veoma lako puca.

Znaci periferne neuropatije su:
• neosetljive „gluve” ruke i noge, osećaj trnjenja;
• spontani bolovi i grčevi u nogama, naročito noću;
• smanjen ili izgubljen osećaj za dodir, bol i temperaturu, naročito u rukama i nogama;
• nemoć u mišićima;
• srčani infarkt, koji može da se dogodi bez značajnijeg bola u grudima.

Dijabetesna neuropatija je neizlečiva bolest. Najbolji način za ublažavanje teškoća je dobro regulisan sadržaj glukoze u krvi. Bolove je moguće ublažiti lekovima protiv bolova, a teškoće u varenju delimično. Kada je pražnjenje želuca usporeno, neophodno je uskladiti vreme između injekcije insulina i obroka hrane. Pacijent sa promenljivim krvnim pritiskom treba da izbegava nagle promene položaja tela. Kod otežanog pražnjenja bešike, blagim pritiskom ruke na bešiku olakšava se pražnjenje. Obolela osoba sa perifernom neuropatijom je zbog smanjenog osećaja za bol i temperaturu izložena riziku stvaranja rana na stopalu, jer ne oseća kada je žulja cipela, kamičak ili bilo koji strani predmet u njoj. Pošto ne može da oceni temperaturu vode za kupanje, može da se opeče, a leti čak i da opeče stopala na vrelom asfaltu. Ukoliko ne kontroliše stopala svakodnevno, može da previdi manje ozlede. One su idealan prolaz za infekcije koje izazivaju veoma teške posledice – gangrenu.

Bubrezi su organ koji iz organizma eliminiše štetne materije. Krvni sudovi u bubrezima deluju kao filter: propuštaju materije koje treba da se eliminišu iz organizma, a zadržavaju one koje su potrebne organizmu. Visok sadržaj glukoze u krvi, neregulisan krvni pritisak i infekcije štetno utiču na bubrege. Bolest bubrega, kao posledica šećerne bolesti (dijabetesna nefropatija) se razvija u vremenu od 10-15 godina. Prva promena je povećana propustljivost bubrega za belančevine koje se zbog toga izlučuju urinom.
Osoba sa dijabetesom još ne oseća promene, a prisustvo belančevina u urinu se otkriva laboratorijskim pregledom. Kako bolest napreduje, tako se štetni meta boliti sakupljaju u organizmu. Njihov sadržaj u krvi se, takođe, otkriva laboratorijskim pregledom. Pacijent je umoran, loše se oseća, javljaju se otoci, a kasnije i malokrvnost. Kada funkcija bubrega ne može više zadovoljiti potrebe organizma, potrebno je dodatno lečenje dijalizom.
Na raspolaganju su dve mogućnosti: hemodijaliza, koja se vrši uz pomoć aparata za hemodijalizu (veštački bubreg) kroz koji prolazi krv, filtrira se i vraća natrag u organizam.
Za izvođenje hemodijalize je svaki put potrebno preparirati krvni sud. Hemodijaliza se izvodi 2-3 puta nedeljno, u centru za dijalizu, a traje 4-8 sati. Druga mogućnost je peritonealna dijaliza u kojoj je filter trbušni zid ili peritoneum. U trbušnu duplju se hirurškim zahvatom postavlja dijalizni kateter, kroz koji se razmenjuje dijalizna tečnost. Peritonealna dijaliza može da se izvodi i kod kuće, 3-4 puta dnevno. U slučaju otkazivanja bubrega, moguća je i njihova transplatacija (presađivanje).