Jelisaveta Fotić, 9 godina, Beograd

Želim...
da  postanem svetski rekorder u plivanju.

Ne znam još uvek da sebi dajem insulin, ali uvek osetim da li mi je šećer visok ili nizak. Imam dijabetes od pete godine. Sećam se da sam pila puno vode i da su me bolele noge. Kada su me odveli u bolnicu bilo mi je dosadno, jedva sam čekala da izađem da se vidim sa drugaricama pa da se igramo.

Bockanje me je ranije nerviralo, čak sam i plakala, ali s vremenom sam se navikla i više mi ne smeta. Ne jedem puno slatkiša, ali kada idem na neki rođendan uzmem parče torte, a tata mi da samo malo više insulina. Mama i tata mi daju insulin, a ja sama  sebi merim šećer.

Volim da skupljam sličice i da ih razmenjujem sa drugarima. Sada skupljam Pokemone. Utorkom i petkom idem na engleski, tamo mi je lepo jer se igramo.

Obožavam životinje, imam mačora Marka. Volela bih da imam i konja i da živimo na selu i da njemu bude lepo. Treniram plivanje već tri godine na Tašu svaki dan. Najviše volim da plivam delfin. Do sada sam osvojila tri medalje. Treninzi su naporni, kada se vratim kući malo sam umorna, ali zato fino spavam. Želela bih da postanem svetski rekorder u plivanju.