Šećerna bolest je hronično oboljenje u kome je sadržaj glukoze u krvi stalno povišen.
Simptomi koje oseća bolesnik sa visokim sadržajem glukoze u krvi su: izrazita žeđ, često i obilno mokrenje (naročito noću), zamagljen vid, gubitak težine i opšti zamor. To su znaci koji upozoravaju da šećerna bolest nije pod kontrolom. Ukoliko se ne interveniše, veoma lako mogu nastupiti teža ili čak po život opasna stanja. Neke osobe sa dijabetesom nikada ne osete navedene simptome. I pored toga veoma je važno da se šećerna bolest stalno kontroliše. Pojedine komplikacije šećerne bolesti mogu se pojaviti tek nakon više godina bolovanja. To su hronične komplikacije šećerne bolesti i javljaju se na krvnim sudovima srca, mozga, očiju,
bubrega i na nervnom sistemu. Otpornost organizma na infekcije je veoma smanjena.

Hronične komplikacije se javljaju kod svih osoba sa dijabetesom i, na žalost, nemoguće ih je predvideti. Klinička ispitivanja su pokazala da se sa dobro regulisanim sadržajem glukoze u krvi može sprečiti ili usporiti pojava ovih komplikacija. Zato svaku osobu sa dijabetesom uporno podsećamo da sadržaj glukoze u krvi mora da se kontroliše od samog početka bolesti.

Radi sprečavanja komplikacija šećerne bolesti, trebalo bi meriti krvni pritisak a njihove povišene vrednosti snižavati adekvatnom terapijom i promenom životnih navika. Takođe je važno pratiti funkciju bubrega laboratorijskim ispitivanjem. Osoba obolela od šećerne bolesti mora da prestane sa pušenjem i svakodnevno da šeta po svežem vazduhu. Pregled stopala osobe obolele od šećerne bolesti trebalo bi da obavljaju svako veče, dok to lekar čini tokom kontrolnog pregleda.

Najbolji način za održavanje zdravlja je preduzimanje svih potrebnih mera za dobru regulaciju glukoze u krvi. Veliki broj osoba sa dijabetesom tip 2  ima povećanu telesnu masu. Gubitak nekoliko kilograma telesne mase može značajno da smanji sadržaj glukoze u krvi.
Osobe sa dijabetesom su veoma podložne promenama u cirkulaciji, pogotovu u nogama. Redovne fizičke aktivnosti (može i samo šetnja), pomažu da do njih ne dođe.
I najmanja povreda na stopalu zahteva posebnu pažnju. U slučaju teže infekcije osoba sa dijabetesom može da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebno svakodnevno pranje nogu, redovno pregledanje stopala i nošenje primerene obuće.
Višegodišnji dijabetes može da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan. Veoma važnu ulogu ima i regulisan krvni pritisak.

Hronične komplikacije se javljaju kod svih osoba sa dijabetesom i, na žalost, nemoguće ih je predvideti. Klinička ispitivanja su pokazala da se sa dobro regulisanim sadržajem glukoze u krvi može sprečiti ili usporiti pojava ovih komplikacija. Zato svaku osobu sa dijabetesom uporno podsećamo da sadržaj glukoze u krvi mora da se kontroliše od samog početka bolesti.

Radi sprečavanja komplikacija šećerne bolesti, redovno treba lečiti i meriti krvni pritisak i kontrolisati sadržaj masti u krvi. Ukoliko su visoki, preduzeti potrebne mere da se smanje. Takođe je važno pratiti funkciju bubrega laboratorijskim ispitivanjem. Osoba obolela od šećerne bolesti mora prestati sa pušenjem i svakodnevno šetati po svežem vazduhu. Svako veče sama treba da pregleda stopala, a lekar prilikom kontrolnog pregleda.