Lazar Janković, 15 godina, Požarevac

Želim...
da postanem uspešan čovek.

Krajem leta 1995. godine dijagnostikovan mi je dijabetes. Imao sam pet godina. Pio sam puno vode, lako se umarao. Mama me je odvela u Institut za majku i dete, tu su me zadržali i posle sam išao u Bukovičku banju sa mamom. Tu pričali sa nama o tome šta je dijabetes, učili su nas kako se daje insulin.U početku me je bolelo, a posle sam se navikao.

U školi nije bilo nikakvih problema, učiteljica i kasnije nastavnici znali su da imam dijabetes. Ako se dešavalo da moram da izađem sa časa čak i pošalju nekog sa mnom.

Sada primam insulin četiri puta dnevno, a kontrolišem šećer skoro svaki dan. U početku sam davao sebi insulin špricem, a posle godinu dana sam prešao na pen. Nije mi se nikada desilo da napravim grešku u doziranju. Kada sam bio manji imao sam poneki put hipoglikemiju. Gubio sam svest ili sam osećao malaksalost, podrhtavanje.

Nije mi teško da vodim računa o ishrani, a o tome brine i moja mama. Uglavnom jedem u isto vreme, a između obroka užinam.

Volim da vozim bicikl i da igram fudbal. Praktično se ne skidam sa bicikla. Imam mlađu sestru i starijeg brata koji me je naučio da koristim kompjuter. Uglavnom slušam muziku i provodim vreme na internetu.