Kada i koliko često treba meriti šećer u krvi?

Sva deca koja primaju injekcije insulina treba svakodnevno da mere koncentracije šećera u krvi 3 – 4 puta na dan. U cilju odmora određenim danima merenje se izostavlja. U slučaju da dete ne prihvata više merenja šećera u krvi u toku dana, neophodno je da se samokontrola obavlja najmanje jedanput dnevno, ali uvek u različito doba dana. Najčešće se nivo šećera meri:

• Pre doručka: Ovaj rezultat odražava koncentracije šećera u krvi u ranim jutarnjim časovima i na osnovu tog rezultata se procenjuje doza večernjeg insulina srednje dugog dejstva (izofan insulin) ili insulinskog analoga dugog dejstva. Takođe, na osnovu tog rezultata prilagođava se i predstojeća doza insulina kratkog dejstva koji treba da se da pre doručka (videti poglavlje o tzv. korekcionoj dozi insulina).
• Pre ručka: Taj rezultat pomaže u odluci o tome da li je primenjena jutarnja doza insulina kratkog dejstva korektna.
• Pre večere: Ovaj rezultat odražava delovanje jutarnjeg NPH (ili lente) insulina, odnosno insulina kratkog dejstva datog pre ručka. Takođe, odražava efekte poslepodnevne fizičke aktivnosti (sport) ili poslepodnevne užine. Test treba da se uradi najmanje dva sata posle prethodnog obroka.
• Pre večernje užine (obroka pred spavanje): Ovaj rezultat govori o tome da li je doza insulina kratkog dejstva datog pre večere korektna. Veoma je važan kod dece koja često imaju hipoglikemije tokom noći, zatim kod dece koja se igraju posle večere i kod svih onih koji nisu dovoljno jeli za večeru. U slučaju da je koncentracija šećera u krvi niska, potrebno je u cilju sprečavanja pada šećera u krvi tokom noći da obrok pred spavanje sadrži veću količinu ugljenih hidrata i proteina od uobičajene.
• Posle obroka: Merenje šećera u krvi posle obroka je korisno za osobe koje dozu insulina pre obroka zasnivaju na količini ugljenih hidrata u obroku. Poželjno je da se merenje šećera posle svakog obroka u toku dana praktikuje jedan do dva puta nedeljno, a neophodno je najmanje dva puta mesečno uraditi („celodnevni glikemijski profil“).
• Tokom noći: Merenje šećera noću je posebno važno za malu decu kao i decu koja često imaju hipoglikemije noću. Veoma je važno da se merenje preduzme posle intenzivne fizičke aktivnosti (npr. košarkaška utakmica ili igra napolju do kasno uveče u letnjim mesecima). Najbolje vreme za merenje nije isto kod svih osoba. Kod nekih to je period od ponoći do 2 sata ujutro, a kod drugih rani jutarnji časovi.
• U školi:  Merenje se obavlja u slučaju pojave znakova hipoglikemije ili kod dece koja ručaju u školi.

Iskustva brojnih centara u svetu pokazuju da se uspešnost glikemijske kontrole značajno poboljšava uporedo sa povećanjem broja merenja glikemije tokom dana.

Kada treba meriti ketone u urinu?

Merenje ketona u urinu je potrebno uvek:
• kada je dete bolesno npr. tokom prehlada sa povišenom temperaturom,
• kada je glikemija viša od 13 - 14 mmol/l u trajanju dužem od nekoliko sati,
• kada postoje simptomi ketoacidoze (mučnina, povraćanje, bol u trbuhu),
• kada se dete ne oseća dobro!

Postizanje idealne metaboličke kontrole posebno je teško kod male i predškolske dece naročito zbog rizika od teških ili neprepoznatih hipoglikemija. Značaj suboptimalne glikemijske kontrole u ranom i predškolskom uzrastu na pojavu mikroangiopatskih komplikacija dijabetesa u kasnijem dobu nije dokazan. Stoga su kriterijumi dobre glikemijske kontrole kod dece tog uzrasta nešto manje strogi od kriterijuma koji se postavljaju kod starije dece i adolescenata.

Svako poboljšanje glikemijske kontrole izraženo i kroz najmanje smanjivanje procenta HbA1c umanjuje rizik od nastanka kasnih komplikacija dijabetes melitusa.

Neophodni pokazatelji dobre kontrole su: odsustvo simptoma visokog šećera u krvi (obilno pijenje tečnosti, obilno i često mokrenje, noćno mokrenje, nedovoljno napredovanje ili gubitak u težini) uz trajno negativan šećer u urinu kao i odsustvo čestih i teških hipoglikemijskih kriza. Ipak, kod brojne dece i mladih sa dobrom glikemijskom kontrolom javljaju se blage hipoglikemije, ali s niskom učestalošću.

Značaj sadržaja masti u obroku - Ima mnogo namirnica koje pored ugljenih hidrata sadrže i masti. U ovu grupu spadaju poslastice (torte, piškote, biskviti, čokoladne bombone, čokolade, sladoled) i grickalice (čips i krekeri). Masti u hrani usporavaju ulazak šećera u krv. Ne utiču neposredno na porast šećera u krvi. Posebnu pažnju moramo posvetiti unosu masti u jelima od belog brašna, kao što su proizvodi od lisnatog testa, pica i slično.