U ovom režimu prva injekcija insulina (oko 2/3 od ukupne dnevne doze) se daje ujutro pre doručka (pre polaska u školu), a druga injekcija (oko 1/3 ukupne dnevne doze) uveče pre večere (obično posle povratka iz škole). Obe injekcije obično sadrže kombinaciju (mešavina) insulina kratkog i srednje dugog (izofan) dejstva.

Ovaj režim se najčešće primenjuje kod dece u fazi remisije dijabetesa, zatim kod male dece koja imaju strah od injekcija, dece koja su celog dana u školi, a koja su suviše mala da samostalno primene injekciju u vreme ručka kao i u porodicama koje nisu u stanju da zadovolje strože zahteve primene četiri injekcije insulina tokom dana. Glavni nedostatak režima sa dve injekcije je u tome što ne omogućuje prilagođavanje doza insulina promenama u unosu hrane ili promenama u fizičkoj aktivnosti ili prilagođavanje u toku interkurentnih oboljenja (infekcija).

Pošto ugljeni hidrati daju najveći doprinos porastu šećera u krvi posle obroka, od presudnog značaja za postizanje dobre glikemijske kontrole u režimu s dve injekcije insulina je količina ugljenih hidrata u svakom obroku. Količina ugljenih hidrata u određenom obroku iz dana u dan treba da bude približno jednaka!

Posle injekcije insulina obrok treba da se uzme najranije posle 30 minuta pošto insulin kratkog dejstva počinje da deluje tek posle 30 – 60 minuta. Najjače delovanje insulina kratkog dejstva je 1,5 do 3,0 sata posle primenjene injekcije i sabira se s početkom delovanja srednje dugo-delujućeg („mutnog”) insulina iz iste injekcije. U slučaju da je količina ugljenih hidrata u doručku prevelika to će izazvati hiperglikemiju posle doručka, a izostavljanje užine hipoglikemiju krajem prepodneva. Dobar način da se potvrdi dijagnoza tog problema je nalaz niske koncentracije glukoze u krvi pre ručka uz nalaz izražene glikozurije. Rešenje ovog problema je da se količina ugljenih hidrata u doručku smanji, a u prepodnevnoj užini poveća.

Da bi se procenilo delovanje insulina datih i u jutarnjoj i u večernjoj injekciji potrebno je da se u toku dana izvrše najmanje četiri merenja glukoze u krvi, odnosno pre sva tri glavna obroka i uveče pred spavanje sa ili bez merenja koncentracije glukoze u urinu. Merenje glukoze u urinu je pogodno za decu tokom boravka u školi.

Još bolji uvid u stepen glikemijske kontrole se dobija ako se koncentracija glukoze u krvi meri 1,5 – 2 sata posle obroka pri čemu se u obzir uzimaju kriterijumi glikemijske kontrole posle obroka.

Principi prilagođavanja doza insulina za decu koja primaju dve injekcije  u toku dana - insulina kratkog dejstva i insulin srednje dugog dejstva pre doručka, odnosno pre večere

Postupak koji treba da se primeni u zavisnosti od koncentracije glukoze u krvi, nalaza glukoze u urinu i stanja deteta u vreme delovanja odgovarajućeg insulina

Šta je glikemijski indeks? - Glikemijski indeks pokazuje kojom brzinom hrana koja sadrži ugljene hidrate podiže nivo šećera u krvi. Ugljeni hidrati iz različitih namirnica uneti u jednakoj količni imaju različit uticaj na porast šećera u krvi. Što je veći glikemijski indeks neke vrste hrane to znači da će obrok sa takvom hranom usloviti brži i veći porast koncentracije šećera u krvi.

Prilikom promena doza insulina treba voditi računa o sledećem:
• Da dete tog dana sve obroke uzme u uobičajeno doba i ne uzima vanredne obroke.
• Da se u jednom danu ne vrši promena više od jedne doze insulina.
• Da doza insulina treba da se promeni tek onda kada se tokom dva do tri uzastopna dana u isto doba dana registruje niska ili visoka koncentracija glukoze u krvi!
• Da dete tog dana ne dobija vanredne injekcije insulina.
• Da se ne prave velike promene u dozama insulina. Doze koje su manje od 10 jedinica menjaju se za 1/2 – 1 jedinice, a one koje su veće od 10 jedinica za najviše 2 jedinice.
  

Zašto je neophodna redovna samokontrola koncentracije glukoze u krvi?

Merenje koncentracija šećera u krvi u kućnim uslovima predstavlja osnovni i neophodan uslov za uspešno lečenje šećerne bolesti. Redovno merenje koncentracija šećera u krvi:
• Pomaže detetu, roditeljima i lekaru u donošenju pravilne odluke o primeni potrebnih doza, odnosno tipova insulina.
• Sprečava nastanak hipoglikemija posebno onih koje nastaju noću.
• Pomaže razumevanju uticaja određene vrste hrane, fizičke aktivnosti i stresogenih događaja (infekcije, strah, „nerviranje“) na šećer u krvi.
• Pomaže u lečenju akutnih oboljenja deteta u kućnim uslovima i upućuje na neophodnost merenja koncentracije ketona u urinu (Videti postupak lečenja u toku akutnih bolesti!).
• Uz uslov postizanja bolje regulacije šećera u krvi smanjuje rizik od nastanka kasnih komplikacija dijabetesa melitusa na očima, bubrezima i nervima.

Glavni simptomi i znaci hipoglikemije su:

- glad,
- izmenjeno ponašanje,
- drhtanje ruku i nogu,
- razdražljivost
- lupanje srca
- vrtoglavica
- uznemirenost
- glavobolja
- bledilo
- poremećaj orijentacije
- znojenje
- konvulzije (grčevi ruku i nogu)
- gubitak svesti

Merenje koncentracije glukoze u krvi je jedini pouzdan način za potvrdu hipoglikemije !

Kada je koncentracija glukoze u krvi niža od 3,5 mmol/l sa ili bez znakova hipoglikemije treba da se primeni postupak predviđen za slučaj lakše hipoglikemije !