Lečenje insulinom:

Obzirom da je insulin po hemijskom sastavu belančevina neophodno ga je ubrizgati potkožno. Primenom preko usta, insulin bi se potpuno razgradio u crevima, delovanjem sokova za varenje. Za ubrizgavanje insulina može se upotrebiti klasičan pribor za injekcije u vidu šprica i igle, različiti pen aplikatori ili insulinske pumpe. Na osnovu porekla razlikuju se: goveđi, svinjski (koji danas nisu više u upotebi), humani insulini i savremeni insulini. Po načinu delovanja dele se na: insuline sa kratkim, dugim dejstvom, kao i na različite insuline sa bifaznim dejstvom.

Vrste insulina:

Insulin kratkog dejstva je rastvor sa brzim i kratkim delovanjem. Počinje da deluje neposredno nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje nekoliko sati (zavisno od toga da li se radi o humanom ili savremenom insulinu).

Insulin dugog dejstva na različite načine postiže se usporavanje apsorpcije insulina sa mesta ubrizgavanja. Ovi insulini počinju da deluju oko sat i po nakon ubrizgavanja i deluju 20 do 24 sata. Humani insulini dugog dejstva su mlečno mutne suspenzije, dok su savremeni insulini dugog dejstva bistri rastvori.

Bifazni insulini kombinuju delovanje insulina kratkog i dugog dejstva. Počinju da deluju pola sata nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje do 24 sata. Postoji više načina (režima) primene insulina, odnosno, koliko puta i kada se koji insulin ubrizgava. Za pravilan način lečenja veoma je važan dogovor između lekara i pacijenta, i što je još važnije spremnost obolelog od šećerne bolesti da sarađuje tokom lečenja.

Čuvanje insulina:

Iako je insulin relativno stabilan hormon, veoma je važno pravilno čuvanje kako bi se sačuvalo njegovo potpuno delovanje. Insulin se čuva u frižideru ili na nekom drugom hladnom mestu, između +2°C i +8°C, ali se ne sme zamrzavati. Ne sme se izlagati suncu ili drugim izvorima toplote.

• Insulin čuvajte na hladnom mestu.
• Ne izlažite insulin suncu ili visokoj temperaturi.
• Ne čuvajte insulin u zamrzivaču.
• Ne koristite insulin koji ste greškom zamrzli!

Najbolji način za održavanje zdravlja je preduzimanje svih potrebnih mera za dobru regulaciju glukoze u krvi. Veliki broj osoba sa dijabetesom tip 2  ima povećanu telesnu masu. Gubitak nekoliko kilograma telesne mase može značajno da smanji sadržaj glukoze u krvi.
Osobe sa dijabetesom su veoma podložne promenama u cirkulaciji, pogotovu u nogama. Redovne fizičke aktivnosti (može i samo šetnja), pomažu da do njih ne dođe.
I najmanja povreda na stopalu zahteva posebnu pažnju. U slučaju teže infekcije osoba sa dijabetesom može da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebno svakodnevno pranje nogu, redovno pregledanje stopala i nošenje primerene obuće.
Višegodišnji dijabetes može da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan. Veoma važnu ulogu ima i regulisan krvni pritisak.

Dijeta i fizička aktivnost  su sastavni i nezamenljivi deo lečenja šećerne bolesti, bez obzira da li se koriste lekovi (tablete i/ili insulin) ili ne.