Lečenje dijabetes melitusa tipa 1 kod dece i omladine je složeno i obuhvata primenu injekcija insulina, odgovarajuću ishranu, redovnu fizičku aktivnost i emocionalnu potporu ostalih članova porodice, vršnjaka, nastavnika i zdavstvenih radnika. Nesumnjivo, najvažniji uslov uspešnog lečenja je da dete, roditelji i ostali članovi porodice steknu sva znanja i veštine neophodne za svakodnevno sprovođenje terapije dijabetes melitusa.

Neposredni cilj lečenja je postizanje i održavanje što je moguće bolje glikemijske kontrole. Način lečenja i terapijski ciljevi treba da budu usklađeni s uzrastom, telesnom, intelektualnom i emocionalnom zrelošću deteta, spremnošću roditelja i deteta da prihvate terapijske preporuke kao i materijalnim prilikama u porodici. Uspešno lečenje podrazumeva i izbegavanje komplikacija terapije insulinom, najčešće hipoglikemija.
Postizanje idealne metaboličke kontrole posebno je teško kod male i predškolske dece naročito zbog rizika od teških ili neprepoznatih hipoglikemija. Značaj suboptimalne glikemijske kontrole u ranom i predškolskom uzrastu na pojavu mikroangiopatskih komplikacija dijabetesa u kasnijem dobu nije dokazan. Stoga su kriterijumi dobre glikemijske kontrole kod dece tog uzrasta nešto manje strogi od kriterijuma koji se postavljaju kod starije dece i adolescenata.
U svakom slučaju lečenje dijabetesa kod male i predškolske dece treba da obezbedi normalan telesni i emocionalni rast i razvoj, a kod starije dece i adolescenata i redovno školovanje i profesionalnu osposobljenost kao i sprečavanje kasnih komplikacija dijabetes melitusa.
Na osnovu rezultata nekoliko velikih studija, sprovedenih u svetu tokom poslednje dve decenije, dokazano je da je bolja glikemijska kontrola povezana s manjom učestalošću i kasnijom pojavom mikrovaskularnih komplikacija bolesti na očima, bubrezima i perifernim nervima.

Svako poboljšanje glikemijske kontrole izraženo i kroz najmanje smanjenje procenta HbA1c umanjuje rizik od nastanka kasnih komplikacija dijabetes melitusa.

Značaj sadržaja masti u obroku - Ima mnogo namirnica koje pored ugljenih hidrata sadrže i masti. U ovu grupu spadaju poslastice (torte, piškote, biskviti, čokoladne bombone, čokolade, sladoled) i grickalice (čips i krekeri). Masti u hrani usporavaju ulazak šećera u krv. Ne utiču neposredno na porast šećera u krvi. Posebnu pažnju moramo posvetiti unosu masti u jelima od belog brašna, kao što su proizvodi od lisnatog testa, pica i slično.

• Svaka bolest (što je najčešće infekcija) mora da se leči na odgovarajući način, najčešće isto kao i kod deteta koje nema dijabetes. Zato dete treba obavezno da se odvede na pregled kod pedijatra u Dom zdravlja.
• Bolest može da dovede kako do pada, tako i do porasta nivoa šećera u krvi. Infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom (na primer prehlada, grip, upala uha, infekcije mokraćnih puteva, upala pluća) najčešće prouzrokuju porast koncentracije šećera u krvi. S druge strane, oboljenja koja se manifestuju mukom, prolivom i povraćanjem prouzrokuju pad šećera u krvi.
• Zbog mogućih poremećaja u kontroli dijabetesa, koncentracija šećera u krvi (glikemija) treba da se meri mnogo češće nego inače, a na početku bolesti na svaka dva do tri sata.
• Akutna bolest može da prouzrokuje ketonuriju (pojava ketona u mokraći) ili čak ketoacidozu.