Ugljeni hidrati su značajan deo svakodnevne ishrane jer se njima obezbeđuje najveći deo energetskih potreba (50 – 55% od ukupnih kalorija). Pored namirnica koje sadrže skrob (hleb, testenine, krompir, pirinač, pasulj) ugljeni hidrati se nalaze u mleku, voću, voćnim sokovima, obojenom povrću i, naravno, u slatkišima.
Kako ugljeni hidrati utiču na koncentraciju šećera u krvi?
• Ako dete s dijabetes melitusom unese hranom previše ugljenih hidrata bez istovremenog povećanja doze insulina, dolazi do prevelikog porasta nivoa šećera u krvi. (Primer obroka sa relativno velikim sadržajem ugljenih hidrata: tanjir špageta sa sosom od mesa). Ovakav obrok zahteva nešto veću količinu insulina od uobičajene.
• Ako dete s dijabetes melitusom unese hranom malo ugljenih hidrata, a dobije uobičajenu dozu insulina, doći će do hipoglikemije. (Primer obroka sa relativno malim sadržajem ugljenih hidrata: pečena piletina sa malo pirinča i mnogo povrća). Ovakav obrok zahteva manju dozu insulina od uobičajene.
Doze insulina treba da se prilagode očekivanom unosu ugljenih hidrata i očekivanoj fizičkoj aktivnosti.
• Režim sa dve injekcije insulina kratkog i srednje dugog dejstva zahteva regularne obroke bogate složenim ugljenim hidratima, sa približno jednakom količinom ugljenih hidrata u određenom obroku iz dana u dan, kao i redovne užine zbog prevencije hipoglikemija tokom neizbežnih perioda relativno visoke koncetracije insulina u krvi (hiperinsulinemija).
• Intenzivni režim insulinske terapije sa  insulinom kratkog dejstva ili insulinskim analogom kratkog dejstva koji se daje pre svakog glavnog obroka omogućava fleksibilniji pristup, uz eventualno izostavljanje užina i određivanje doze insulina na osnovu procene sadržaja ugljenih hidrata u obroku i koncentracije glukoze u krvi pre predstojećeg obroka.
• U većini režima insulinske terapije preporučuje se obrok ugljenih hidrata pred spavanje radi prevencije noćnih hipoglikemija.
• Intenzivna fizička aktivnost i sport zahtevaju dodatni unos ugljenih hidrata pre, za vreme i posle vežbanja, radi prevencije hipoglikemije.
Izračunavanje ugljenih hidrata u obroku prihvaćeno je u svetu, pre svega, pri upotrebi insulinske pumpe. To je u stvari dobar put za postizanje zadovoljavajuće regulacije dijabetes melitusa i upotpunjuje tehničke mogućnosti insulinske pumpe. Ovaj metod je posebno koristan za osobe na intenzivnom (bazalno-bolusnom) režimu insulinske terapije. Metod je jednostavan i oduzima malo vremena.
U cilju dobijanja bolje predstave o količini namirnica u početku treba da se koristi merenje težine, odnosno zapremine. Kasnije za ocenu količine ugljenih hidrata u obroku mogu da se upotrebljavaju domaće mere kao što su:
• Jedna čaša = jedna plastična čaša za jogurt = jedna šolja = 200 ml
• Jedna supena kašika = 15 grama
• Jedna maksimalno puna supena kašika = 20 grama
• Jedna (čajna) kašičica = 5 grama
Sadržaj ugljenih hidrata u obroku izračunava se na osnovu: merenja količine (težine, odnosno zapremine) namirnica i odgovarajućih tablica. Procena količine ugljenih hidrata je olakšana korišćenjem i pamćenjem tzv. ugljeno-hidratnih jedinica.
Jedna ugljeno-hidratna jedinica je ona količina određene namirnice koja sadrži približno 15 grama ugljenih hidrata.

Glavni simptomi i znaci hipoglikemije su:

- glad,
- izmenjeno ponašanje,
- drhtanje ruku i nogu,
- razdražljivost
- lupanje srca
- vrtoglavica
- uznemirenost
- glavobolja
- bledilo
- poremećaj orijentacije
- znojenje
- konvulzije (grčevi ruku i nogu)
- gubitak svesti

Merenje koncentracije glukoze u krvi je jedini pouzdan način za potvrdu hipoglikemije !

Kada je koncentracija glukoze u krvi niža od 3,5 mmol/l sa ili bez znakova hipoglikemije treba da se primeni postupak predviđen za slučaj lakše hipoglikemije !

Šta je glikemijski indeks? - Glikemijski indeks pokazuje kojom brzinom hrana koja sadrži ugljene hidrate podiže nivo šećera u krvi. Ugljeni hidrati iz različitih namirnica uneti u jednakoj količni imaju različit uticaj na porast šećera u krvi. Što je veći glikemijski indeks neke vrste hrane to znači da će obrok sa takvom hranom usloviti brži i veći porast koncentracije šećera u krvi.

Bazalno-bolusni režim s insulinskim analogom kratkog dejstva- Brzodelujući insulin se daje neposredno pre obroka (doručka, ručka i večere, a po potrebi i pre večernjeg obroka). Zamenjivanje insulina kratkog dejstva sa insulinskim analogom kratkog dejstva efikasnije sprečava porast glikemije posle obroka. Zbog relativno kratkog trajanja dejstva često kasnije posle obroka (3 - 4 sata) nastaje neželjeni porast koncentracije glukoze (Otkriva se merenjem glukoze u krvi u periodu pre narednog obroka). To je posebno izraženo onda kada je razmak između glavnih obroka relativno dugačak, odnosno duži od 4 - 5 časova.