Dimitrije Brković, 11 godina, Beograd

Želim...
da postanem naučnik kada porastem.

Voleo bih da radim u laboratoriji, da koristim mikroskop i da tako ispitujem razne ćelijske delove, nešto vezano sa prirodom, a kada bih imao čarobni štapić nestale bi sve bolesti.

Pre šest godina sam dobio dijabetes. U prvom trenutku bilo mi je žao, pitao sam se zašto baš ja, ali sam rešio da idem napred! U bolnici sam proveo oko dve nedelje, sećam se da mi se hrana nije svidela. Posle toga sam bio u Bukovičkoj i Niškoj banji. Šetao sam se sa mamom, vozio sam autiće, tricikl. Sećam se da mi je mama objasnila da slatkiši mogu da mi štete, zato jedem slatkiše samo kada mi je stabilan šećer. U principu jedem sve, ali naravno ne preterujem.

Ja mislim da se ne razlikujem od druge dece, a voleo bih da i druga deca misle da se ja ne razlikujem od njih. Neka deca, koje ne znaju šta je dijabetes, misle da se ja nešto razlikujem od drugih. Ja im onda objasnim i posle je sve u redu.

Kad mi padne šećer uglavnom me boli stomak, gladan sam, a neki put se desi da se osećam kao pijan. Kada imam dobar šećer, onda sam srećan.

Trenirao sam košarku, plivanje, a sad idem na likovno. Tamo se družimo, crtamo. Teme su slobodne. Moj brat najviše voli da crta strip junake, a ja karikature.