Kada se radi o pacijentima obolelim od dijabetesa tip 1, lučenje insulina iz pankreasa ne postoji. Ovde je neophodno u potpunosti nadoknaditi insulin injekcijama, a idealno bi bilo da pri tome, što je moguće vernije, oponašamo proces koji se događa u organizmu zdravog čoveka. Ovo se postiže intenziviranom terapijom koja podrazumeva četiri, a ponekad i više davanja insulina u toku jednog dana. Uveče, a ponekad i ujutru, dajemo insulin dugog dejstva, koji postiže male koncentracije u krvi, ali traje dugo i zapravo predstavlja insulin koji se u zdravom organizmu luči stalno. Tri puta dnevno dajemo insulin brzog dejstva, koji koncentraciju u krvi postiže brzo, a pri tom je njegovo dejstvo kratkotrajno. On se daje uz obrok i imitira skokove koncentracije insulina posle obroka koji se dešavaju kod zdravih. Ovakva terapija je vrlo zahtevna, ali na žalost trenutno je jedini način lečenja koji omogućava kvalitetan život bez komplikacija.

Postoje i drugi terapijski režimi koji mogu pružiti dobru ili zadovoljavajuću regulaciju koncentracije šećera u krvi, a podrazumevaju manji broj injekcija u toku dana. Obično podrazumevaju upotrebu bifaznih insulina, insulina koji u sebi kombinuju dejstvo kratkodelujućeg i dugodelujućeg insulina u određenim odnosima. Daje se ujutru, kada deo iz preparata koji ima brzo dejstvo pokriva potrebe za insulinom nakon doručka, a deo preparata čije dejstvo nastupa kasnije – ručak. Druga injekcija sa daje uveče, i tada brza komponenta pokriva večeru, a spora noć.