Vera Petrović, 17 godina, Beograd

Želim...
da postanem prvak u mačevanju.

Treniram mačevanje već 5 godina, od 1999. godine. Na državnim takmičenjima sam osvajala drugo, treće mesto, a išla sam i na Balkanijadu. Baš te godine sam i dobila dijabetes. Nisam skoro ništa znala o tome, možda nešto iz treće, četvrte ruke.

U centru za edukaciju obolelih od dijabetesa sam upoznala drugu decu sa kojom sam pričala, razmenjivali smo iskustva. Lakše je kada ti neko ko ima dijabetes objasni o čemu se radi, nego kada lekari samo ispričaju činjenice.

Sada više znam o dijabetesu, pročitala sam dosta knjiga o tome, a informacije nalazim i na internetu. Zdravo se hranim, kontrolišem šećer, sama dajem sebi insulin. Na početku sam koristila špriceve, pa sam prešla na pen, a trenutno koristim pumpu.

U školi, tokom svih ovih godina, imala sam podršku učiteljice i razredne koja je čak išla i na predavanje o dijabetesu. Drugovima i poznanicima koji pokazuju interesovanje detaljno objasnim šta je to dijabetes. I dalje se bavim mačevanjem i tenisom i osećam se kao potpuno normalna osoba.

Volela bih da radim sa životinjama, da se bavim veterinom, ali ako bi mi se desilo da mojom greškom ugine kuca na stolu, mislim da to ne bih prebolela.